Čestitka

cestitka2014.jpg

Upis korisnika(login)

 

Libero Hosting web VPS www.liberohosting.com

Hrvatski Pravoslavac Korice

Prodaja kuće u Murteru

www.udbina.com

 

Križ Hrvatske Pravoslavne Crkve

Brojač Posjeta

mod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_counter
mod_vvisit_counterDanas48
mod_vvisit_counterJučer672
mod_vvisit_counterOvaj Tjedan1425
mod_vvisit_counterProšli Tjedan5139
mod_vvisit_counterOvaj Mjesec8033
mod_vvisit_counterProšli Mjesec25714
mod_vvisit_counterUkupno2463543

Trenutno na stranici: 10
0 198.143.37.21
,
0

Pristupnica

Pristupnica

                             SvMihovil    Isus     Bogorodica
Konstantine, srpski sine PDF Ispis E-mail
Ocjena: / 2
LošeOdlično 
HPZ - Aktualnosti
Urednik Administrator   
Nedjelja, 27 Siječanj 2013 22:23

Riječ urednika:

 

KU-KU -  LE-LE-BRE SRBINE

 Daleko doguraste. Evo vas čak i u Milanu. Pomoću Konstantina i njegovog edikta, vi posrbište čak i cijelu Italija. Eh, svaka vam čast!

Jeli to možda nagovještaj da ćete pomoću tog edikta možda pokrstiti i samog papu i dakako prevesti ga na srpstvo? Kad su u pitanju Srbi, sve je moguće. Ali jedno nije sigurno – otpadoše vam svi balkanski pravoslavci i vratiše se svojim korijenima. Ma što bre govorite blesavci jadni, jasno se oglasi Irinej. Zar ne vidite da su nam Ustaše pomoću „Oluje“ pola Srbije preselili na zapad, pa zašto onda i mi ne iskoristimo ovu jedinstvenu prigodu da Konstantina proglasimo Srbinom?

Dragi posjetitelji ovog portala, ne propustite ovu jedinstvenu prigodu da do kraja ne iščitate ovaj tekst koji slijedi. Vrlo je zanimljiv, vidjet ćete.

Urednik

***********************************************************************************

 

Konstantine, srpski sine

Piše: Tomislav Marković

Veličina slova:  

 

Care, care, gospodare, koliko je sati: Svetovna i duhovna elita, dezorijentisana u vremenu

Photo: kurir-info.rs

Kada sovjetnik Lale kaže za Milanski edikt da je „reč o revoluciji koju je izveo čovek koji je rođen u Srbiji“, ili da „spominjući istorijske činjenice, lako ćemo locirati Srbiju kao važno mesto rimske kulture i jako važno mesto rane hrišćanske kulture“, to samo na prvi pogled deluje kao čista budalaština, bez ikakvih primesa zdravog ili bar razuma na rehabilitaciji. Međutim, već na drugi pogled trećeg oka svako iole vidovit shvata da Lale (nije Gator) ne govori o banalnoj zemaljskoj državi Srbiji, već o specifičnoj ideji Srbije koja obuhvata mnogo širi mentalni i fizički prostor, a čije granice - ni državne ni vremenske - nije lako utvrditi zbog neprestane težnje dotične ideje da se kancerogeno širi na sve dostupno njenim grabljivim pseudopodijama

 

Photo: Dušan Komarčević

Svet ne zna mnogo o dobrim stvarima koje dolaze iz Srbije, pogotovo o rimskim carevima koji dolaze iz Rimskog carstva. Tako nekako se požalio predsednik zagrobne Srbije Tomislav Nikolić, koji ujedno obnaša funkciju svetovnog kopredsednika Organizacionog odbora proslave 1700 godina od Milanskog edikta (zajedno sa svojim bratom blizancem iz duhovne vlasti, patrijarhom Žbirinejem). Na žalopojku se nadovezao predsednikov savetnik za pitanja edikta bez delikta, Radoslav Pavlović, popularni Lale, Konstantinov rođak sa sela. Na svetskoj sceni proslavili smo se uglavnom ratnim zločinima, masovnim silovanjima, etničkim čišćenjima i genocidom, ali nas ta vrsta slave pogrešno predstavlja, uprkos tome (ili možda baš zato) što se temelji na golim, suvoparnim činjenicama. Ta podmukla faktografija nas kleveće već decenijama, vreme je da se toj neprijateljskoj pošasti i teroru činjenica najzad stane u kraj.

Dali smo svetu 17-18 rimskih careva (tačan broj još nije utvrđen, prebrojavanje je u toku), velikodušno, kako samo mi umemo, a on ni hvala da nam kaže. Jedan od narečenih 17, ako ne i čitavih 18 srpsko-rimskih careva, sveti Konstantin Veliki, doneo je tom oholom svetu jedno od ključnih civilizacijskih dostignuća, Milanski edikt, akt o verskoj toleranciji, koja nam je oduvek bila na srcu i bez koje prosto ne umemo da živimo, a ravnodušni svet nas i dalje gleda belo, sa nepoverenjem, kao da smo nekakvi verski fanatici koji ubijaju za krst nečasni i neslobodu zlatnu. Svet ponekad ume da bude tako okrutan.  

Zli jezici romore da je Konstantin bio rimski, a ne srpski car, te da je naš naslednički ponos možda malo promašio temu, ali njima očigledno nije jasan naš autohtoni odnos prema tradiciji. Mi baštinimo sve što nam dođe pod ruku i na puškomet, prisvajamo sve duhovne i materijalne vrednosti koje ne pružaju veliki otpor, u našem širokom domaćinskom zagrljaju ima mesta za sva vrhunska dostignuća dobre volje.

Mi baštinimo i sve što se na ovom parčetu svemira zateklo u vreme pre nego što je nastala planeta Zemlja. Takođe, svaki meteorit koji se strmekne iz dalekog kosmosa na naše područje automatski postaje integralni deo svete srpske zemlje.

Podjednako poštujemo i teritorijalni i etnički, i svaki drugi princip koji usmerava vodu na našu vodenicu od čijeg brašna niko hleba nije video. Tako je Kosovo naše po teritorijalnom principu iako su tamo Srbi manjina, dočim je Republika Srpska takođe naša, ali po etničkom principu, jer tamo životari većinsko srpsko stanovništvo. Naš je car Konstantin jer je rođen na našem tlu, a naš je i Nikola Tesla jer je Srbin, a pogotovo je naš Novak Đoković, iako plaća porez u Monaku (što nam uopšte ne smeta, jer nismo materijalisti, već široke duše slovenske uvek spremne da opljačkaju svoje podanike i njihov novac poklone velikanima). Dubrovačka književnost je neodvojivi deo srpske književnosti, jer mi dubrovački govor smatramo delom srpskog jezika čak i kad granatiramo Dubrovnik, a naš je i Meša Selimović jer je „Srbin muslimanske veroispovesti“. Sve se sliva u naš široki usisavajući levak, koji vuče pomalo udesno.

 

Oltar i tron: Patrijarh Irinej i predsednik Nikolić, braća po ediktu

Photo: Stock

Kada sovjetnik Lale kaže za Milanski edikt da je „reč o revoluciji koju je izveo čovek koji je rođen u Srbiji“, ili da „spominjući istorijske činjenice, lako ćemo locirati Srbiju kao važno mesto rimske kulture i jako važno mesto rane hrišćanske kulture“, to samo na prvi pogled deluje kao čista budalaština, bez ikakvih primesa zdravog ili bar razuma na rehabilitaciji. Međutim, već na drugi pogled trećeg oka svako iole vidovit shvata da Lale (nije Gator) ne govori o banalnoj zemaljskoj državi Srbiji, već o specifičnoj ideji Srbije koja obuhvata mnogo širi mentalni i fizički prostor, a čije granice - ni državne ni vremenske - nije lako utvrditi zbog neprestane težnje dotične ideje da se kancerogeno širi na sve dostupno njenim grabljivim pseudopodijama. Kada se steknu istorijski uslovi koji nam serviraju na tanjiru susedne zemlje, onda se širimo u prostoru, a kad dobijemo po nosu, privremeno zatomimo žudnju za teritorijalnom ekspanzijom, ali se zato neobuzdano šetkamo kroz vreme, vremeplovom marke „Grabež & otimačina“, sa mrežom za lovljenje careva-kapitalaca. Srbija je rastegljiv pojam ameboidnog oblika, neuhvatljiv prizemnom racionalnom umu, koji bi sve da definiše i precizno odredi.

Prava je šteta što za rimskim carevima ne postoji veća potražnja u svetu, mogli bismo da otvorimo uzgajalište i da živimo carski, kako nam i priliči, pošto ovde očigledno vlada najpovoljnija klima za uzgoj & razvoj odojčadi u rimske careve. A u podneblju gde se svako malo rađaju monarsi, logično je očekivati da dobro uspevaju i robovi, zato ih imamo u takoreći neograničenim količinama, samo što naša vlastela ni njih, tj. nas, ne uspeva da uvali stranim investitorima u većoj meri. Za utehu, bar mogu da nas cede do mile volje, pa smo tako za proslavu 17 vekova od Milanskog edikta iščeprkali pišljiva 4 miliona evra iz naših predebelih buđelara, a da nas niko ništa nije pitao.

 

Zaista, zaista vam kažem, Konstantin je rođen u Srbiji: Radoslav Pavlović Lale, rimski Srbin

Photo: novosti.rs

Ruku na izdajničko srce, da je car Konstantin Milanskim ediktom zaista započeo nekakvu epohu verske tolerancije i mirnog suživota različitih konfesija, nama bi pucalo ocilo za njegove uredbe. Progoni hrišćana jesu prestali nakon 313. godine, ali je topli bratski zagrljaj crkve i države omogućio hrišćanima da se međusobno progone, da spaljuju hramove drugih religija i da zatiru nelojalnu konkurenciju. Tako je već 325. godine, na prvom vaseljenskom saboru u Nikeji (koji je sazvao upravo Konstantin) episkop Arije proglašen za jeretika i zajedno sa nekolicinom svojih pristalica proteran u Iliriju, takoreći zbog delikta mišljenja. Arije je smatrao da je Hrist sličnosuštan bogu ocu (homoiousias), za razliku od pobedničke struje koja je držala da je Hrist jednosuštan prvom licu svete trojice (homoousias). Razlika od jednog slova bila je odličan povod da se započne sa progonom jeretika raznolikim hrišćanskim oruđima za širenje tolerancije iz firme „Oganj & mač“, sve pod carskim pokroviteljstvom.

Protivprirodnim bludom trona i oltara stvoren je savez koji je trajao vekovima, čijoj restauraciji u Srbiji prisustvujemo već godinama. Samo što više nema ni cara ni kralja, ali imamo vlastelu voljnu da primeni vizantijsku doktrinu o simfoniji crkve i države na obostranu korist, i vlažne patrijarhove snove o povratku monarhije koji su pre neki dan procureli u javnost kroz njegova preosvećena usta. Sad je mnogo jasnije da ipak ima razloga da se u Srbiji novci arče na proslavu Konstantinovog akta. Kakva tolerancija, kakvi bakrači, da nam je do tolerancije obnovili bismo džamije koje smo srušili u Šumskom Rajhu, ili bismo bar obustavili gradnju crkve u dvorištu Fate Orlović. Transkripti Haškog tribunala vrve od svežih primera naše verske i nacionalne trpeljivosti. Mi slavimo nešto drugo, o čemu ne može baš slobodno da se govori, jer se ispostavilo da neke zemlje jače od nas nemaju baš puno razumevanja za naše, pomalo krvavo, tumačenje pojma tolerancije. Da je sreće, program jubileja „Milanski edikt 313 - 2013“ izgledao bi ovako.

17. januar
Svečani koncert duhovne muzike hora Sretenjskog manastira.
Narodno pozorište u Nišu u 19 sati.
Hor izvodi prigodne duhovne pesme poput ove:

Treba da se muči po logorima.

Treba da se cvili po ćoškovima.

Treba da se jeca u krevetima.

Treba da se čisti,

treba da se čisti,

jer nisu svi isti.

 

 

Photo: Stock

Treba da se tuče po tabanima.

Treba da se seče po vratovima.

Treba da se pali po naseljima.

Treba da se čisti,

treba da se čisti,

jer nisu svi isti.

 

Treba da se gazi na putevima.

Treba da se roka po gradovima.

Treba da se gine po rovovima.

Treba da se čisti,

treba da se čisti,

jer nisu svi isti.

 

Treba da se gađa snajperima.

Treba da se kolje noževima.

Treba da se siluje kurčevima.

Treba da se čisti,

treba da se čisti,

jer nisu svi isti.

Prisutnima se obraća predsednik Srbije Tomislav Nikolić govorom o tome kako se Milanski edikt primenjivao u Vukovaru i na Ovčari, patrijarh Irinej će održati svoju već antologijsku besedu „Muslimani su korektni samo kad su manjina“, sa posebnim naglaskom na tolerantna nastojanja da se Muslimani u Bosni učine manjinom. Domaćin večeri je Aleksandar Čepurin, ambasador Ruske Federacije, zemlje koja je osudila na robiju članice benda Pussy Riot jer su u hramu pevale molitvu protiv tiranina.

 

Photo: kurir-info.rs

27. februar
Premijera predstave „Konstantin: Znamenje Anđela", po tekstu Dejana Stojiljkovića-Habjanovića. Socrealistička lakirovka u kojoj je krst zamenio petokraku. Romansirana biografija ubice, prevučena ružičastim sjajem kiča. Žitije na daskama koje ništa ne znače.
Narodno pozorište u Nišu u 19 sati.

4. mart
Spaljivanje na lomači veštica koje su se drznule da govore o srpskim zločinima. Građani se mole da ponesu grančice i hepo kocke.
Plato ispred hrama svetog Save Savanovića, Beograd, 16 sati.

18. maj
Izložba pod nazivom „Tolerancija kroz vekove".
Sprave za mučenje jeretika, od rafinirane španske čizme do obične močuge iz Omarske.
Arheološko nalazište Viminacijum, Rimska vila u 18 sati.

3. jun
Koncert eksplozivne muzike pod nazivom „Konstantinus Magnus".
Trg monarhije u 18 sati.
Miniranje Bajrakli džamije, grandiozni performans u izvedbi anonimne grupe navijača, idejno rešenje: SANU, SPC, UKS i ostatak poštene inteligencije
Bajrakli džamija u 20 sati.

15. jun
Dečji hor „Mali kalibri“. Splet četničkih pesama, od „Ubićemo, zaklaćemo ko sa nama neće“ do „Evo ide vreme, već kuca na vrata, klaćemo od Nemca pa sve do Hrvata“ (čuveni hit Šumskog Gebelsa).
Niška tvrđava u 20 sati.

 

Da nazdravimo rimskom mučenicom: Dejan Stojiljković-Habjanović, Rimljanin srpskog porekla

Photo: imageshack.us

28. jun
“Opera za dva cara" po tekstu Ljubomira Simovića, od srpskog Konstantina do srpskog Lazara i nazad.
Niška Tvrđava u 20 sati
Operu izvodi virtuelni ansambl sajta Vidovdan.org.

7. septembar
Campus Constantinus - edukativni, kulturno-zabavni kompleks u rovovima niške Tvrđave od 7. do 21. septembra.
Rovovske borbe prsa u prsa sa nenaoružanim adventistima, gađanje bojevom municijom u žive mete (Jehovine svedoke, najverovatnije), strojevi korak po leševima, književne večeri u rovu za podizanje omlitavele borbene gotovosti, performansi sa topovskim mesom iz malih verskih zajednica…

6. oktobar
Crkvena proslava verbalnog edikta.
Svečana liturgija, crna misa i zvanično obeležavanje jubileja.
Članovi specijalnog odreda za raspirivanje verske tolerancije Škorpioni, obučeni u maskirne epitrahilje, činodejstvuju nad pripadnicima inovernih konfesija, pretvarajući sve pred sobom u krv gospodnju.

Lista će se naknadno dopunjavati žrtvama.

Komentari (2)
  • nobile
    Netreba se cuditi sto Srbi sve prisvjaju sebi . Nedavno je gostovala u Srbiji i poznata svjetska glumica Monika Belllucii ,tom prigodom je srpski premijer Ivica Dačić poklonio ikonu , a njegove rijeći su bile :Evo vam poklanjam ikonu belog srpskog anđela.Iz te rečenice se vidi da su anđeli srpski ,pa je valjda i Bog srbin . Malo a glupo od jednog premijera ,pametno dosta
  • bartol  - komentar
    Dragi uredniče, ti si izgleda zaboravio da je već cijela Italija srpska, jer kako znaš naš vrli episkop Jovan Pavlović nosi titulu zagrebačko-ljubljanski i cele Italije, tako da je njegova eparhija barem pedeset puta veća od beogradske, pa očekujem uskoro da se patrijarh Irinej preseli u zapadne srpske zemlje.
    nobile napisao:
    Netreba se cuditi sto Srbi sve prisvjaju sebi . Nedavno je gostovala u Srbiji i poznata svjetska glumica Monika Belllucii ,tom prigodom je srpski premijer Ivica Dačić poklonio ikonu , a njegove rijeći su bile :Evo vam poklanjam ikonu belog srpskog anđela.Iz te rečenice se vidi da su anđeli srpski ,pa je valjda i Bog srbin . Malo a glupo od jednog premijera ,pametno dosta
Komentiraj
Vaši kontakt detalji:
Komentar:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img]   
:D:angry::angry-red::evil::idea::love::x:no-comments::ooo::pirate::?::(:sleep::););)):0
Security
Molim unesite anti-spam kod sa slike.
 
RocketTheme Joomla Templates
generic xenical 60 mg